Piše: Maja Živanović, Dušica Tomović, BIRN, Beograd, Podgorica
Porodica Karađorđević od Crne Gore traži povraćaj nekoliko miliona evra vredne imovine, uključujući i dvorac koji su komunisti konfiskovali nakon Drugog svetskog rata.
Prema dokumentu iz kancelarije porodice Karađorđević koji je BIRN dobio, Karađorđevići traže da im se vrate dvorac i vila u Crnoj Gori, ali i imovina u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
U dokumentu se navodi da porodica Karađorđević želi povraćaj vile Miločer, dvorca Ljeskovac na Rijeci Crnojevića, kao i kuća na Cetinju u kojoj je kralj Aleksandar rođen.
Iz kancelarije porodice Karađorđević za BIRN kažu da porodica neće komentarisati ovaj slučaj, jer je još uvek u toku.
Karađorđevići traže rudnike zlata
Bivša kraljevska porodica traži da im se vrate rudnici zlata i uglja u BiH i u Srbiji, biblioteka u Beogradu i električna centrala na brdu Oplenac u blizini Topole, stoji u dokumentu koji je BIRN dobio. Karađorđevići takođe traže povraćaj vojne kasarne i druge imovine na Oplencu, vile na Bledu, kao i ostale imovine u Sloveniji. Zahtevaju i povraćaj dragocenosti koje su predate Narodnoj banci Jugoslavije 1982. godine. Na listi su zlatne šipke, zlatni novčići, satovi i nakit. |
Njihova je imovina oduzeta nakon Drugog svetskog rata, kada su u bivšoj Jugoslaviji na vlast došli komunisti. Ovu imovinu, u većem delu, danas koristi crnogorska država, ali jedan deo zemljišta i objekata u vrednosti od nekoliko miliona evra su privatizovane ili za njih postoji ugovor o korišćenju sa privatnim firmama.
Porodica je, kako je objavljeno 27. februara, zatražila povraćaj zemljišta od 22.000 kvadratnih metara u blizini Miločera, kod Budve.
Lokalna vlast u Budvi, sastavljena od nekoliko stranaka, koji su u opoziciji na državnom nivou, saopštila je da je zahtev uveden u službenu knjigu Uprave za imovinu, što znači da se zemljište, iako formalno u vlasništvu države, ne može prodati .
Ova odluka izazvala je oštre reakcije i podele u vladinoj koaliciji Budve, koju čine i prosrpske i procrnogorske stranke, a koje imaju različite stavove o ulozi koju su Karađorđevići imali u Crnoj Gori početkom 20. veka.
Neki Kađorđeviće smatraju oslobodiocima i najzaslužnijima za ujedinjenje Srba i Crnogoraca 1918. godine, dok su drugi stava da je kraljevska porodica kriva što je Crna Gora izgubila nezavisnost u 20. veku.
Međutim, gradski menadžer Budve Milo Božović je za lokalne medije 28. februara izjavio da luksuzna imovina u Miločeru i drugi vredni objekti i zemljište treba da budu vraćeni “stvarnim vlasnicima”, iako je izgrađeni hotel sa pet zvezdica, privatizovan i njim danas upravlja privatna grčko- crnogorska firma.
“To se odnosi ne samo na srpsku dinastiju, nego i na sve ostale građane, i smatram da treba da budu obeštećeni”, rekao je Božović.
Javnoj debati se priključila i Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, koja je od države zatražila da Karađorđevićima ili vrati imovinu ili isplati kompenzaciju za nju.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je 27. februara rekao da je “ono što je oteto, ono je i prokleto” i da se konfiskovana imovina treba vratiti zakonitom vlasniku, bez obzira ko je on.
Karađorđevići su 2014. godine najavili da će tražiti povraćaj luksuzne vile u Miločeru, koja je nekada bila letnja rezidencija kralja Aleksandra, pored kraljevske plaže. Plaža je i dobila ime po tome što je ovo mesto do Drugog svetskog rata bilo omiljena destinacija za odmor kraljice Marije.
Vila Miločer, luksuzni hotel u posedu države, iznajmljene od strane grčko-crnogorske firme, do Drugog svetskog rata bio je registrovan kao vlasništvo kraljice Marije.
Kuća na Cetinju, u kojoj je rođen kralj Aleksandar, čiji povraćaj Karađorđevići takođe žele, danas je etnografski muzej.
Porodica traži da im se vrati i zamak na Skadarskom jezeru, kod Cetinja, koji je služio kao zimska kraljevska rezidencija.
Traže i dvorac Ljeskovac na Rijeci Crnojevića, zajedno sa zemljištem od 47.586 m2 na koji se on nalazi.
Sud u Beogradu je u aprilu 2014. godine rehabilitovao bivšu kraljicu Mariju. U odluci suda se kaže da su joj komunističke vlasti 1947. godine nelegalno oduzele imovinu i državljanstvo.
Ovom je odlukom omogućeno da na osnovu zakona o restituciji naslednici bivše kraljevske porodice mogu da traže povraćaj oduzete imovine.
Krajem 2013. godine sud u Beogradu je takođe doneo odluku da se vila na Dedinju, u kojoj je bila smeštena crnogorska ambasada, vrati Jelisaveti Karađorđević.