Da li sve mirno gledati i ništa ne činiti? Jer kao pojedinac, izgubljen u masi, dobiješ osječaj bespomočnosti i onda s vremenom oguglaš u mirnome samopomirenju da si ok, jer će neki “drugi” rješiti to nešto tamo, a mi, pojedinci, ne možemo tu ništa promijeniti.
Međutim to i nije baš tako.
[rara_drop_cap font_size=”rara-drop-cap2”]J[/rara_drop_cap]er živimo u vremenu informatike, globalnih komunikacija, socijalnih medija, jeftinih letova s kraja svijeta na drugi, dobrih auta i cesta…Uh, pardon. To kod nas u BiH, mislim, to s cestama, još nije dogovoreno. Kod nas su dobre kočnice! Koliko god sporo voziš nađe se neko da u interesu “njegovih” dobro zakoči. Iskreno rečeno i pored tih kočničara ceste su dobre. Ali fali, brate, autoputeva. Ma ne zbog mene. Ja volim nostalgično naše krivine, planine, rijeke, jezera, šume, gradove, sela, sokake, mahale, kaldrmu. Stvarno imamo naše prekrasne magistralne puteve, pogotovu za bajkere. Pomislih odmah na one prekrasne krivine preko prevoja Koprivnica, Rostovo, Komar…Pa kad prebacim svog benđu na tiptronik, pa odšaltam do prve, pa onda navali…
Autoput je generator razvoja jednog društva. Autoput povlači sve grane industrije sa sobom. Vrijeme je novac. A ako produkt od Sarajeva do Tuzle stigne za 2 sata umjesto 5: Cijene padaju, ljudi dobivaju posao. Preduslov za stvaranje srednje društvene klase. Ali kao sto rekoh, mi smo prvi po proizvodnji kočnica. Kod nas i socijaldemokrati koće. Bitno je da ukoče ove na vlasti, pa da na izborima, ko biva, odkoče. Ali, bolan, treba doći do izbora.
[rara_drop_cap font_size=”rara-drop-cap2”]N[/rara_drop_cap]eki dan se i moj Jurica naljuti na mene. Kaže da ga ja više ne smijem birati u nadzorni odbor za naše udruženje gartena (vrt). Neće on kaže da ga ja biram, jer njegovi se ljute. Kaže njegovi hoće mene. Ma pusti…To je sve demokratska diskriminacija na aparthejdskom nivou. Ćuj, da mene biraju njegovi…E baš je neki. Nek se bira sam!
[rara_drop_cap font_size=”rara-drop-cap2”]A[/rara_drop_cap] da sam na Vukovom mjestu ja bih podnio apelaciju Ustavnom Sudu zbog glavnog grada Hesena u Njemačkoj. To je predivan grad. Zove se Wiesbaden. Neki dan odem ispred opštine i umalo nisam smjenio sve one njihove strance. Ti stranci su kaže, Sarajevski. Eto sve što je u ili sa Sarajevom to treba sve…A joj…Hej, zamisli, grb grada Wiesbadena je ratna zastava BiH. U sred Njemačke! Znaš, to je ona prva državna zastava Bosne i Hercegovine. Ona s ljiljanima. Eto toliko me naljutilo da je neću ovdje postaviti, jer znam Vuka, izbrisaće me iz gartenske liste za “specijalan jaranski status”…On je u nadzornom, pa ja ne moram da idem na one neke radne akcije. Dam mu ja, 50ku i eto ga.
Ama, šta me briga, evo nije ratna, nego GRB GRADA WIESBADENA. Nek pogleda.
[rara_drop_cap font_size=”rara-drop-cap2”]A[/rara_drop_cap] ljiljani su simbol naše istorije, naših predaka…Ali ipak ću ja to javiti Vuku. On, ba, zna. Wiesbadenov grb je kriv i taj takav grb, sa tim takvim ljiljanima, je ratni. Uh…Treba tužiti i Tursku. Ma sve odreda. Neće meni tamo neki da sude. A kad ne može kako Vuk hoće, znam ga ja, on će, ako ništa drugo, blokirati presudu nelegalnog suda Sejdic-Finci i onda smo tu gdje smo. Iz inata onima u Haag-u. Ma ko će znati kakva im je zastava. Mogu zamisliti. Uf.
Jednom me pravo naljutio. Ljeto, fino, ja na La Pierru i stavio zaštitni šljem (biciklo) i hajd odo do gartena. Nema ni 10km. Kad eto njega kod mene u garten, tamam kad sam onako znojan, kreno skinuti taj šljem. A on će:
“E što me trznu, ja pomisli ti doveo neku zamotanu.”
Sad kad vozim biciklo, uzmem kacigu od motora (R1). Samo da me ne diskriminira. Jes, neki. Zaveo unitarizam u podjeli parkirališta. Al, đaba, drag mi je.
[rara_drop_cap font_size=”rara-drop-cap2”]A[/rara_drop_cap] i s najdrazim likom sam na dijametralno različitim dizajnersko-slikarskim i posebno fotografskim poimanjem minimalnih penzija i produkcije kišobrana. Ja sam, nekako tu, liberalan. Optuži me što sam kupio kišobran, dok moja mama i jos 400-500 000 penzionera primaju nešto oko 300-tinjak mjesečno. Ne kontam ja odma šta ovaj meni omiljeni lik Habro podvaljuje. Kontam, pa valjda kao intelektualac, školovan, pošteno radan, mogu da kupim kišobran. Ali đzaba, on udri. Nije htio, iz inata, da glasa za Juricu, za nadzorni odbor u gartenu…Pa kišobran, kišobran..Pa kišobran. kišobran…E mene više ufati huja, reko Habro, dosta te je. Nema od posla ništa…Hebote kišobran. Imaš mi dužan one pare već 25 godina. E sad mi je dosta. Kupićeš jarane onliko kišobrana koliko može za taj dug i sve ću ih posaditi u onaj tvoj zapušteni garten. Nema ti druge. Ili ću te tužiti za demagogiju gartenskih pravila. Uuu, jarane, doće cica na kolica. Čekaj, dok padne kiša. Neka, neka.
MAGistral
Glavni urednik: Hari Maslić
Zamjenik urednika: Arman Kaharević
Portal: https://www.bhmag.net
Facebook: http://www.facebook.com/MAGistralMagazin
Twitter: https://twitter.com/MAGistralMag
E-Mail: magstral@bhmag.net
Hvala na posjeti!
